XXIV IGRE – SEUL 1988.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → XXIV IGRE – SEUL 1988.
 
XXIV IGRE – SEUL 1988.

SEUL 1988.

Datum: 17. septembar – 2. oktobar.
Zemlje: 159.
Sportisti:
8.465 (6.279 muškaraca, 2.186 žena).
Sportovi: 25.
Discipline: 237.
Igre otvorio:
predsednik R. Koreje Ro Tae-Vu.
Olimpijski plamen:
Čung Sun-Man, Kim Von-Tak,
Son Mi-Čung (atletika).
Olimpijska zakletva: Hur Jae (košarka).
Sudijska zakletva: Li Hak-Rae (džudo).
Medalje osvojile: 52 zemlje.
Bilans medalja:
1. SSSR 132 (55, 31, 46).

Grad protivkandidat: Nagoja.

Posle dva velika bojkota Igara u Južnoj Koreji okupio se rekordan broj zemalja iako su igre bojkotovale Severna Koreja, Kuba, Etiopija i Nikaragva.

Najuspešnija učesnica Igara je Kristin Oto plivačica iz Istočne Nemačke, koja je osvojila šest zlatnih medalja, a najuspešniji učesnik Mat Bjondi (SAD) koji je osvojio sedam medalja u plivanju (pet zlatnih).

Na atletskoj stazi dominirala je Amerikanka Florans Grifit-Džojner sa tri «zlata» u sprintu i svetskim rekordom na 200 m koji još nije nadmašen – 21,34.

Posle 64 godine na program se vraća tenis (1984. bio je demonstracioni sport), a učešće je dozvoljeno i profesionalnim igračima. Time MOK definitivno napušta krute amaterske principe.

Jugoslavija učestvuje sa 155 sportista u 17 sportova i sa 12 (3, 4, 5) medalja zauzima 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja. Zlatne medalje osvojili su Jasna Šekarić, Goran Maksimović i vaterpolisti.

XXIV IGRE – SEUL 1988.

Najveći skandal: Ben Džonson (Kanada), pobednik na 100 m i novi svetski rekorder diskvalifikovan je zbog dopinga

SPORTOVI (25)

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Bezbol
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Kajak i kanu
  • Konjički sport
  • Košarka
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Odbojka
  • Rvanje
  • Rukomet
  • Stoni tenis
  • Streličarstvo
  • Streljaštvo
  • Tekvondo
  • Tenis
  • Fudbal
  • Hokej
  • Džudo

1 – plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo i sinhronizovano plivanje

BILANS MEDALJA

 

  zemlja zlato srebro bronza
1. SSSR 55 31 46
2. DRN 37 35 30
3. SAD 36 31 27
4. J. Koreja 12 10 11
5. Nemačka 11 14 15
6. Mađarska 11 6 6
7. Bugarska 10 12 13
8. Rumunija 7 11 6
9. Francuska 6 4 6
10. Italija 6 4 4
11. Kina 5 11 12
12. V. Britanija 5 10 9
13. Kenija 5 2 2
14. Japan 4 3 7
15. Australija 3 6 5
16. Jugoslavija 3 4 5
17. Čehoslovačka 3 3 2
18. N. Zeland 3 2 8
19. Kanada 3 2 5
20. Poljska 2 5 9
21. Norveška 2 3 0
22. Holandija 2 2 5
23. Danska 2 1 1
24. Brazil 1 2 3
25. Finska 1 1 2
26. Španija 1 2 2
27. Turska 1 1 0
28. Maroko 1 0 2
29. Austrija 1 0 0
30. Portugalija 1 0 0
31. Surinam 1 0 0
32. Švedska 0 4 7
33. Švajcarska 0 2 2
34. Jamajka 0 2 0
35. Argentina 0 1 1
36. Čile 0 1 0
37. Kostarika 0 1 0
38. Indonezija 0 1 0
39. Iran 0 1 0
40. H. Antili 0 1 0
41. Peru 0 1 0
42. Senegal 0 1 0
43. D. Ostrva 0 1 0
44. Belgija 0 0 2
45. Meksiko 0 0 2
46. Kolumbija 0 0 1
47. Džibuti 0 0 1
48. Grčka 0 0 1
49. Monako 0 0 1
50. Pakistan 0 0 1
51. Filipini 0 0 1
52. Tajland 0 0 1

(Prvi put olimpijske trofeje osvojili su sportisti Surinama, Kostarike, Indonezije, Holandskih Antila, Senegala, Devičanskih Ostrva i Džibutija)