XX IGRE – MINHEN 1972.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → XX IGRE – MINHEN 1972.
 
XX IGRE – MINHEN 1972.

MINHEN 1972.

Datum: 26. avgust – 11. septembar.
Zemlje: 121.
Sportisti:
7.123 (6.065 muškaraca, 1.058 žena).
Sportovi: 23.
Discipline: 195.
Igre otvorio:
predsednik Gustav Hajneman.
Olimpijski plamen: Ginter Can (atletika).
Olimpijska zakletva: Hajdi Šiler (atletika).
Sudijska zakletva:
Hajnc Polaj (konjički sport).
Medalje osvojilo: 48 zemalja.
Bilans medalja:
1. SSSR 99 (50, 27, 22).  

Gradovi protivkandidati: Detroit, Madrid i Montreal. 

Senku na Igre bacio je teroristički napad u kojem je život izgubilo 11 izraelskih sportista i trenera.

Prvi poraz od 1932. posle 62 pobede doživeli su američki košarkaši. U finalu protiv SSSR na kraju imali su prednost od jednog koša – 50:49. Međutim, pošto je trener SSSR Kondrašin, tri sekunde pre kraja tražio tajm-aut časovnik je vraćen za tri sekunde i utakmica nastavljena. Jedeško je je izveo aut i dugim dodavanjem pronašao Aleksandra Belova pod košem Amerikanaca, a on je postigao pobedonosni koš – 51:50. Amerikanci su uzalud protestovali (njihova zvanična žalba je odbijena) pa su odbili da prime srebrne medalje i taj komplet medalja i danas se čuva u jednoj minhenskoj banci.

Jugoslavija učestvuje sa 128 sportista u 15 sportova i osvaja 5 medalja – 2 zlatne, 1 srebrnu i 2 bronzane. Rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici u ovom sportu, a Mate Parlov je osvojio prvo „zlato“ za naš boks. Srebrnu medalju osvojio je Josip Čorak, a bronzane Zvonimir Vujin i Milan Nenadić.


XX IGRE – MINHEN 1972.

Najuspešniji takmičar: Mark Spic (SAD), sedam zlatnih medalja i sedam svetskih rekorda

SPORTOVI (23) 

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Badminton 2
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Kajak i kanu
  • Konjički sport
  • Košarka
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Odbojka
  • Rvanje
  • Rukomet
  • Skijanje na vodi 2
  • Streličarstvo
  • Streljaštvo
  • Fudbal
  • Hokej
  • Džudo

1 – plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo i od 1984. sinhronizovano plivanje
2 – demonstracioni sportovi uvedeni na predlog domaćina Igara. Badminton je od 1992. i zvanično olimpijski sport. 

BILANS MEDALJA

 


  zemlja zlato srebro bronza
1. SSSR 50 27 22
2. SAD 33 31 30
3. DRN 20 23 23
4. Nemačka 13 11 16
5. Japan 13 8 8
6. Australija 8 7 2
7. Poljska 7 5 9
8. Mađarska 6 13 16
9. Bugarska 6 10 5
10. Italija 5 3 10
11. Švedska 4 6 6
12. V. Britanija 4 5 9
13. Rumunija 3 6 7
14. Finska 3 1 4
15. Kuba 3 1 4
16. Holandija 3 1 1
17. Francuska 2 4 7
18. Čehoslovačka 2 4 2
19. Kenija 2 3 4
20. Jugoslavija 2 1 2
21. Norveška 2 1 1
22. DNR Koreja 1 1 3
23. N. Zeland 1 1 1
24. Uganda 1 1 0
25. Danska 1 0 0
26. Švajcarska 0 3 0
27. Kanada 0 2 3
28. Iran 0 2 1
29. Belgija 0 2 0
30. Grčka 0 2 0
31. Austrija 0 1 2
32. Kolumbija 9 1 2
33. Argentina 0 1 0
34. J. Koreja 0 1 0
35. Liban 0 1 0
36. Meksiko 0 1 0
37. Monako 0 1 0
38. Pakistan 0 1 0
39. Tunis 0 1 0
40. Turska 0 1 0
41. Brazil 0 0 2
42. Etiopija 0 0 2
43. Gana 0 0 1
44. Indija 0 0 1
45. Jamajka 0 0 1
46. Nigerija 0 0 1
47. Niger 0 0 1
48. Španija 0 0 1

(Prvi put među zemljama osvajačima olimpijskih medalja našli su se DNR Koreja, Kolumbija i Niger)