XIX IGRE – MEKSIKO SITI 1968.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → XIX IGRE – MEKSIKO SITI 1968.
 
XIX IGRE – MEKSIKO SITI 1968.

MEKSIKO SITI 1968.

Datum: 12. – 27. oktobar.
Zemlje: 112.
Sportisti:
5.530 (4.750 muškaraca, 780 žena).
Sportovi: 20.
Igre otvorio:
predsednik Gustavo Dijaz Orda.
Olimpijski plamen:
Norma Enriketa Bazilio de Sotelo (atletika).
Olimpijska zakletva: Pablo Garido (atletika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 44 zemlje.
Bilans medalja:
1. SAD 107 (45, 28, 34).

Gradovi protivkandidati: Detroit, Lion i Buenos Ajres.

Prvi put Igre su održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara (2.277) a prvi put na Igrama učestvuje više od 100 zemalja (113).

Na olimpijskoj sceni debituju samostalno sportisti DR Nemačke (dotad su bili u zajedničkoj ekipi sa SR Nemačkom) i osvajaju 25 medalja.

Najviše medalja osvojila je čehoslovačka gimnastičarka Vera Časlavska (četiri zlatne i dve srebrne), ali svi su se najviše divili sjajnim atletskim rekordima u skoku udalj, troskoku, trkama na 100, 200 i 400 m i u trkama štafeta – sve u muškoj konkurenciji.

Al Erter (SAD) zabeležio je četvrti uzastopni trijumf u bacanju diska.

Jugoslavija učestvuje sa 69 sportista u 11 sportova i osvaja osam medalja. Đurđa Bjedov je osvojila zlatnu i srebrnu medalju, vaterpolisti i Miroslav Cerar zlatne, košarkaši i Stevan Horvat srebrne, a Zvonimir Vujin i Branislav Simić bronzane.

 

XIX IGRE – MEKSIKO SITI 1968.

Najveći podvig: Bob Bimon (SAD), postavio je novi svetski rekord u skoku u dalj sa 8,90 m

SPORTOVI(20)

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Kajak i kanu
  • Konjički sport
  • Košarka
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Odbojka
  • Pelota 2
  • Rvanje
  • Streljaštvo
  • Tenis 2
  • Fudbal
  • Hokej

1 – plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo i od 1984. sinhronizovano plivanje
2 – demonstarcioni sportovi koji su se našli na programu na predlog domaćina Igara. Tenis je 1988. stekao status olimpijskog sporta, a pelota je i 1992. bila demonstracioni sport.

BILANS MEDALJA

 

  zemlja zlato srebro bronza
1. SAD 45 28 34
2. SSSR 29 32 30
3. Japan 11 7 7
4. Mađarska 10 10 12
5. DRN 9 9 7
6. Francuska 7 3 5
7. Čehoslovačka 7 2 4
8. Nemačka 5 5 3
9. Poljska 5 2 11
10. Rumunija 4 5 6
11. Italija 3 4 9
12. Kenija 3 4 2
13. Meksiko 3 3 3
14. Jugoslavija 3 3 2
15. Holandija 3 3 1
16. Bugarska 2 4 3
17. Iran 2 1 2
18. Švedska 2 1 1
19. Turska 2 0 0
20. Danska 1 4 3
21. Kanada 1 3 1
22. Finska 1 2 1
23. Etiopija 1 1 0
24. Norveška 1 1 0
25. N. Zeland 1 0 2
26. Tunis 1 0 1
27. Pakistan 1 0 0
28. Venecuela 1 0 0
29. Kuba 0 4 0
30. Austrija 0 2 2
31. Švajcarska 0 1 4
32. Monako 0 1 3
33. Brazil 0 1 2
34. Belgija 0 1 1
35. J. Koreja 0 1 1
36. Uganda 0 1 1
37. Kamerun 0 1 0
38. Jamajka 0 1 0
39. Argentina 0 0 2
40. Grčka 0 0 1
41. Indija 0 0 1
42. Tajvan 0 0 1

(Prvi put medalje osvajaju sportisti DR Nemačke, Mongolije, Ugande i Kameruna)