XIV IGRE – LONDON 1948.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → XIV IGRE – LONDON 1948.

 

XIV IGRE – LONDON 1948.

LONDON 1948.

Datum: 29. jul – 14. avgust.
Zemlje: 59.
Sportisti:
4.099 (3.714 muškaraca, 385 žena).
Sportovi: 17.
Discipline: 136.
Igre otvorio: kralj Džordž VI.
Olimpijski plamen:
Džon Mark (atletika).
Olimpijska zakletva:
Donald Finli (atletika).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojilo: 37 zemalja.
Bilans medalja:
1. SAD 84 (38, 27, 19).

Gradovi protivkandidati: Baltimor, Lozana, Los Anđeles, Mineapolis i Filadelfija.

London je, posle Pariza, postao drugi grad koji je drugi put organizovao Igre, a za organizaciju ovih Igara kandidaturu Beograda podneo je JOK 1936. godine. Bila je to prva od tri kandidature Beograda.

Nemačka i Japan nisu dobili poziv za učešće na Igrama zbog ratnih „zasluga″.

Prvi put zlatnu medalju na Igrama osvojila je jedna crna olimpijka. Bila je to Afro-amerikanka Alisa Koučmen iz Albanija u Džordžiji, koja je osvojila prvo mesto u skoku uvis (1,68 m). Amerikanac Robert Bob Matijas sa 17 godina i devet meseci osvojio je zlatnu medalju u desetoboju i postao najmlađi atletski šampion svih vremena, a atletikom je počeo da se bavi četiri meseca pre Igara.

Jugoslavija je u London poslala 96 sportista u sedam sportova, a srebrne medalje osvojili su fudbalska reprezentacija i atletičar Ivan Gubijan u bacanju kladiva.

XIV IGRE – LONDON 1948.

Najuspešnija takmičarka: Fani Blankers-Kun (Holandija), četiri zlatne medalje (100 i 200 m, 80 m prepone i 4 x 100 m)

SPORTOVI(17)

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Kajak i kanu
  • Konjički sport
  • Košarka
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Rvanje
  • Streljaštvo
  • Fudbal
  • Hokej

1 – plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo i od 1984. sinhronizovano plivanje

BILANS MEDALJA

 

  zemlja zlato srebro bronza
1. SAD 38 27 19
2. Švedska 16 11 17
3. Francuska 10 6 13
4. Mađarska 10 5 12
5. Italija 8 12 9
6. Finska 8 7 5
7. Turska 6 4 2
8. Čehoslovačka 6 2 3
9. Švajcarska 5 10 5
10. Danska 5 7 8
11. Holandija 5 2 9
12. V. Britanija 3 14 6
13. Argentina 3 3 1
14. Australija 2 6 5
15. Belgija 2 2 3
16. Egipat 2 2 1
17. Meksiko 2 1 2
18. J. Afrika 2 1 1
19. Norveška 1 3 3
20. Jamajka 1 2 0
21. Austrija 1 0 3
22. Indija 1 0 0
23. Peru 1 0 0
24. Jugoslavija 0 2 0
25. Kanada 0 1 2
26. Portugalija 0 1 1
27. Urugvaj 0 1 1
28. Kuba 0 1 0
29. Španija 0 1 0
30. Trinidad 0 1 0
31. Šri Lanka 0 1 0
32. J. Koreja 0 0 2
33. Panama 0 0 2
34. Brazil 0 0 1
35. Iran 0 0 1
36. Poljska 0 0 1
37. Portoriko 0 0 1

(Prvi put medalje su osvojili olimpijci Jamajke, Perua, Trinidada, Šri Lanke, Južne Koreje, Paname, Irana i Portorika)