XI IGRE – BERLIN 1936.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → XI IGRE – BERLIN 1936.
 
XI IGRE – BERLIN 1936.

BERLIN 1936.

Datum: 1. – 16. avgust.
Zemlje: 49.
Sportisti:
4.066 (3.738 muškaraca, 328 žena)
Sportovi: 19.
Discipline: 129.
Igre otvorio: nemački kancelar Adolf Hitler.
Olimpijski plamen:
Fric Šilgen (atletika).
Olimpijska zakletva:
Rudolf Ismair (dizanje tegova).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 32 zemlje.
Bilans medalja:
1. Nemačka 89 (33, 26, 30).

Grad protivkandidat: Barselona.

Igre su održane pod senkom narastajućeg nacizma koji je svetu želeo da pokaže superiornost arijevske rase, a pokušaji da se igre oduzmu Nemačkoj nisu uspeli.

Prvi put olimpijski plamen zapaljen u drevnoj Olimpiji prenet je štafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je prvi put goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja.

Na programu našla su se dva nova sporta – rukomet (na predlog zemlje domaćina) i košarka, oba samo za muškarce. Igran je veliki rukomet na terenu veličine fudbalskog sa po 11 igrača u svakom timu a trijumfovao je domaćin Nemačka. Košarka se igrala na otvorenom, na zemljanim teniskim terenima a pobedila je ekipa postojbine košarke SAD (na četiri utakmice postigli 152 koša, a primili 69).

Jugoslavija učestvuje sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj.

XI IGRE – BERLIN 1936.

Najuspešniji takmičar: Džesi Ovens (SAD), četiri zlatne medalje (100, 200 i 4 X 100 m i skok udalj)

SPORTOVI (19)

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Kajak i kanu
  • Konjički sport
  • Košarka
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Polo 2
  • Rukomet 2
  • Rvanje
  • Streljaštvo
  • Fudbal
  • Hokej

1- plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo i od 1984.  sinhronizovano plivanje
2 – rukomet i to „veliki″ se našao prvi put na programu Igara, na predlog domaćina, a na Igre se vratio 1972. sa punim olimpijskim statusom. Takmičenje u polu, koji je na Igrama bio povremeno (1900, 1908, 1920. i 1924), održano je poslednji put.

BILANS MEDALJA

 

  zemlja zlato srebro bronza
1. Nemačka 33 26 30
2. SAD 24 20 12
3. Mađarska 10 1 5
4. Italija 8 9 5
5. Finska 7 6 6
6. Francuska 7 6 6
7. Švedska 6 5 9
8. Japan 6 4 8
9. Holandija 6 4 7
10. V. Britanija 4 7 3
11. Austrija 4 6 3
12. Čehoslovačka 3 5 0
13. Argentina 2 2 3
14. Estonija 2 2 3
15. Egipat 2 1 2
16. Švajcarska 1 9 5
17. Kanada 1 3 5
18. Norveška 1 3 2
19. Turska 1 0 1
20. Indija 1 0 0
21. N. Zeland 1 0 0
22. Poljska 0 3 3
23. Danska 0 2 3
24. Letonija 0 1 1
25. Rumunija 0 1 0
26. J. Afrika 0 1 0
27. Jugoslavija 0 1 0
28. Meksiko 0 0 3
29. Belgija 0 0 2
30. Australija 0 0 1
31. Filipini 0 0 1
32. Portugalija 0 0 1

(Prvi put na spisku osvajača medalja našla se Turska)