VII IGRE – ANTVERPEN 1920.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → VII IGRE – ANTVERPEN 1920.
 
VII IGRE – ANTVERPEN 1920.

ANTVERPEN 1920.

Datum: 20. april – 12. septembar.
Zemlje: 29.
Sportisti:
2.669 (2.591 muškarac, 78 žena).
Sportovi: 20.
Discipline: 154.
Igre otvorio: belgijski kralj Albert.
Olimpijski plamen:
(prvi put u Amsterdamu 1928).
Olimpijska zakletva:
Viktor Boin (vaterpolo, mačevanje)
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojile: 22 zemlje.
Bilans medalja:
1. SAD 95 (41, 27, 27).

Gradovi protivkandidati: Amsterdam (Lion odustao uoči glasanja).

Prvi put na olimpijskom stadionu zalepršala se bela olimpijska zastava sa pet raznobojnih, isprepletanih krugova koji simbolizuju kontinente i njihovo jedinstvo. Izgled zastave usvojen je 1914. ali zbog rata njena „premijera” čekala se šest godina.

Prvi put predstavnik sportista položio je olimpijsku zakletvu.Sa Igara isključene su države koje su skrivile Prvi svetski rat: Nemačka (i za 1924), Bugarska, Austrija, Mađarska i Turska.

U atletici briljirali su Finci. Hanes Kolemainen pobedio je na 5.000, 10.000 m i u maratonu, a seriju od devet trijumfa na Letnjim olimpijskim igrama završenu 1928. započeo je njegov zemljak Pavo Nurmi.

Jugoslavija debituje na Olimpijskim igrama i od tada njeni sportisti ne propuštaju ni jedne Letnje olimpijske igre. U Antverpenu učestvovalo je 11 naših sportista, tačnije samo fudbalska reprezentacija – bez rezervi.

VII IGRE – ANTVERPEN 1920.

Najuspešniji takmičar: Nedo Nadi (Italija) osvojio je pet zlatnih medalja u mačevanju

SPORTOVI

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Atreličarstvo 3
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Dizanje tegova
  • Jedrenje
  • Konjički sport
  • Mačevanje
  • Moderni petoboj
  • Nadvlačenje konopca 2,3
  • Polo 3
  • Ragbi
  • Rvanje
  • Streljaštvo
  • Tenis
  • Fudbal
  • Hokej

1 – obuhvata plivanje, skokove u vodu, vaterpolo i sinhronizovano plivanje. U Antverpenu održana su takmičenja u plivanju, vaterpolu i skokovima u vodu.
2 – ova disciplina održavana je kao deo atletskog programa, a danas je sport koji ima nezavisnumeđunarodnu federaciju.
3 – više nije na programu Igara.

BILANS MEDALJA

 

  zemlja zlato srebro bronza
1. SAD 41 27 27
2. Švedska 19 20 25
3. Finska 15 10 9
4. V. Britanija 14 15 13
5. Belgija 13 11 11
6. Norveška 13 9 9
7. Italija 13 5 5
8. Francuska 9 19 13
9. Holandija 4 2 5
10. Danska 3 9 1
11. J. Afrika 3 4 3
12. Kanada 3 3 3
13. Švajcarska 2 2 7
14. Estonija 1 2 0
15. Brazil 1 1 1
16. Australija 0 2 1
17. Japan 0 2 0
18. Španija 0 2 0
19. Grčka 0 1 0
21. Luksemburg 0 1 0
22. Čehoslovačka 0 0 2
23. N. Zeland 0 0 1

Prvi put medalje su osvojili sportisti iz Estonije, Brazila, Japana, Španije i Čehoslovačke)