IV IGRE – LONDON 1908.

Početak → Takmičenja → Letnje Olimpijske igre → Istorija → IV IGRE – LONDON 1908.
 
IV IGRE – LONDON 1908.

LONDON 1908.

 

Datum: 27. april – 31. oktobar.
Zemlje: 22.
Sportisti:
2.035 (1.999 muškaraca, 36 žena).
Sportovi: 22. 
Discipline: 110.
Igre otvorio: kralj Edvard VII.
Olimpijski plamen:
(prvi put u Amsterdamu 1928).
Olimpijska zakletva:
(prvi put u Antverpenu 1920).
Sudijska zakletva:
(prvi put u Minhenu 1972).
Medalje osvojilo: 19 zemalja.
Bilans medalja:
1. V. Britanija 145 (56, 51, 38) 

Gradovi protivkandidati: Berlin, Milano i Rim (Rim dobio Igre, pa je odustao zbog erupcije Vezuva i teške ekonomske situaciji u Italiji). 

Prvi put javno se čulo olimpijsko geslo “važno je učestvovati, a ne pobediti”, a njegov tvorac pensilvanijski biskup izgovorio ga je na misi u Katedrali Svetog Pavla u Londonu 19. jula.
Na svečanom otvaranju učesnici Igara defilovali su ispred kraljevske lože na Stadionu “Vajt Siti” u olimpijskim “uniformama” pod nacionalnim zastavama. 

Oskar Svon (Švedska) pobedivši u streljaštvu postao je sa 60 godina najstariji olimpijski šampion svih vremena, a ovu granicu pomerio je trijumfom u Antverpenu čak na 72 godine i 279 dana. 

Srbija i Crna Gora i dalje su van olimpijskih zbivanja, a prvi sportista poreklom iz ovih krajeva koji je osvojio olimpijsko “zlato” bio je britanski vaterpolista i plivač Pol (Pavao) Radmilović (poreklom između Boke i Dubrovnika). Radmilović je bio član pobedničke ekipe u vaterpolu i najbolje štafete 4 x 200 m slobodno, a zlatne medalje u vaterpolu osvajao je i u Stokholmu 1912. i Antverpenu 1920. 

  

IV IGRE – LONDON 1908.

Tragični heroj: Dorando Pjetri (Italija), pobednik maratona diskvalifikovan je zbog pomoći službenih lica.

 

SPORTOVI (22) 

  • Akvatika 1
  • Atletika
  • Biciklizam
  • Boks
  • Veslanje
  • Gimnastika
  • Žu d pom 2
  • Jedrenje
  • Lakros 2
  • Mačevanje
  • Motonautika 2
  • Nadvlačenje konopca 1,2
  • Polo 2
  • Ragbi 2
  • Rekets 2
  • Rvanje
  • Streličarstvo
  • Streljaštvo
  • Tenis
  • Fudbal
  • Hokej

1- obuhvata plivanje, skokove u vodu, vaterpolo i sinhronizovano plivanje. U Londonu održana su takmičenja u plivanju, vaterpolu i skokovima u vodu.
2 – više nisu na programu Igara.
3 – ova disciplina održavana je kao deo atletskog programa, a danas je sport koji ima nezavisnu međunarodnu federaciju. 

BILANS MEDALJA 

  zemlja zlato srebro bronza
1. V. Britanija 56 51 39
2. SAD 23 12 12
3. Švedska 8 6 11
4. Francuska 5 5 9
5. Nemačka 3 5 5
6. Mađarska 3 4 2
7. Kanada 3 3 10
8. Norveška 2 3 3
9. Italija 2 2 0
10. Belgija 1 5 2
11. Australija 1 2 1
12. Rusija 1 2 0
13. Finska 1 1 3
14. J. Afrika 1 1 0
15. Grčka 0 3 1
16. Danska 0 2 3
17. Bohemija 0 0 2
18. Holandija 0 0 2
19. Austrija 0 0 1
20. Novi Zeland 0 0 1

(Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Rusije, Finske, Južne Afrike i Novog Zelanda) 

CRNA GORA 

Crna Gora je propustila priliku da 1908. bude jedna od 23 zemalja učesnica Olimpijskih igara. Britanski kralj Edvard VII diplomatskim putem pozvao je kralja Nikolu Petrovića da pošalje crnogorske sportiste na Igre u London. U Cetinju na dvoru razmišljalo se da se u London pošalju “junaci” u tri discipline – bacanju, rvanju i Nadvlačenju konopca. Na kraju odustalo se od odlaska na Olimpijske igre, jer je sport za crnogorskog uverena bio luksuz i bacanje para, kojih ionako u državnoj kasi nije bilo na pretek.