Istorija olimpijskog pokreta Srbije

Olimpijski komitet Srbije nastavlja tradiciju započetu osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba 23. februara 1910. godine. On je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. menja ime u Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Srbije, kako je stajalo na pečatu.

Srpski olimpijski komitet je primljen u MOK na Kongresu u Stokholmu od 4. do 17. jula 1912. godine (tačan datum prijema nije poznat, a pretpostavlja se da je to bilo 17. jula).

Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osniva se 14. decembra 1919. godine u Zagrebu Jugoslovenski olimpijski odbor i nastavlja članstvo Srpskog olimpijskog komiteta u MOK, bez posebnog prijema. Major Svetomir Đukić je na Kongresu MOK u Antverpenu 18. avgusta 1920. godine predstavljao Olimpijski komitet Srbije i tom prilikom ga je MOK priznao i za "delegata" Jugoslovenskog olimpijskog odbora. Tako je Srpski olimpijski komitet nastavio rad kao Jugoslovenski olimpijski odbor, a od 1927. godine kao Jugoslovenski olimpijski komitet. Te godine sedište JOK se vraća iz Zagreba u Beograd.

Po okončanju Drugog svetskog rata i oživljavanja olimpijskih aktivnosti u celom svetu, uoči Olimpijskih igara u Londonu 1948. Jugoslovenski olimpijski komitet obnavlja rad u sklopu FISAJ, a 1951. postaje samostalan i ime – Jugoslovenski olimpijski komitet - zadržava do 3. aprila 2003. godine kada ga je, u skladu sa promenama u državi, promenio u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore.
Razdruživanjem Srbije i Crne Gore i gašenjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora, OKSCG je 8. juna 2006. promenio ime i vratio se svojim korenima kao Olimpijski komitet Srbije.

OKS je član:
 

MOK	Međunarodni olimpijski komitet
ANOC	Svetska asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta
EOC	Evropski olimpijski komiteti
ICMG	Međunarodni komitet Mediteranskih igara
ABNOC	Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Balkana
EFPM	Evropski pokret za fer plej
ENGSO	Evropska nevladina sportska organizacija

OKS tako nastavlja tradiciju SOK, JOK i OKSCG, pa u svojoj istoriji ima učešća na svih 21 održanih Letnjih olimpijskih igara (od 1912) i 16 učešća na Zimskim olimpijskim igrama (Igre u Lejk Plesidu 1932. i Skvo Veliju 1960. propuštene su zbog visokih troškova, a Igre u Lilehameru 1994. zbog sankcija).

Na Letnjim olimpijskim igrama učestvovalo je 1.258 sportista (1.754 učešća) i njih 134 su nosioci zlatnih, 172 srebrnih a 102 bronzanih olimpijskih medalja. 

Ukupno osvojene su 95 medalje: 28 zlatnih, 34 srebrne i 33 bronzane.

Na Zimskim olimpijskim igrama učestvovalo je više od 300 sportista Jugoslovenskog olimpijskog tima i osvojilo 4 medalje: 3 srebrne i 1 bronzanu.

Tokom svoje istorije OKS, odnosno SOK, JOK i OKSCG, dao je šest članova MOK-a, imao je 20 predsednika i šestoricu generalnih sekretara, a 17 sportista i sportskih radnika Međunarodni olimpijski komitet odlikovao je najvišim priznanjem – "Olimpijskim ordenom".

Jugoslovenski olimpijski komitet bio je uspešan domaćin najvećih takmičenja: XIV zimskih Olimpijskih igara 1984. godine u Sarajevu, VIII Mediteranskih igara 1979. godine u Splitu, Svetskih studentskih sportskih igara 1987. godine u Zagrebu.

JOK je tri puta izrazio želju da Beograd i Jugoslavija budu domaćini Letnjih olimpijskih igara.

Prvi put Beograd i Jugoslovenski olimpijski komitet najavili su kandidaturu za organizaciju Igara – 1948. godine. Bilo je to još 1936. kada su kandidaturu potpisali naši članovi MOK general Svetomir Đukić i dr Franjo Bučar, ali zbog Drugog svetskog rata od te kandidature se prećutno odustalo.

Naš glavni grad je dva puta bio zvanični kandidat za organizaciju Igara. Prvu pravu kandidaturu završio je u trećem krugu glasanja 1986. kada je određen domaćin XXV igara 1992. U prvom krugu Beograd je dobio 13, u drugom 11, a u poslednjem, kada je eliminisan, pet glasova. Igre je dobila Barselona.

Tada je usvojena ideja o permanentnoj kandidaturi Beograda i naš glavni grad se kandidovao za organizaciju “Zlatnih igara” 1996. godine na 100. godišnjicu modernih olimpijskih igara. Protivkandidati bili su Atina, Atlanta, Toronto, Melburn i Mančester, a Beograd je ispao već u prvom krugu dobivši samo sedam od ukupno 86 glasova članova MOK. Igre je dobila Atlanta, a ideja o stalnoj kandidaturi Beograda napuštena je zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema Jugoslaviji.

JOK je i tri puta organizovao prolazak Olimpijskog plamena kroz Jugoslaviju - za Igre 1936 u Berlinu, za Igre 1972. u Minhenu i, naravno, za Zimske olimpijske igre 1984. u Sarajevu.