Pre tačno 40 godina, 8. februara 1984. godine, paljenjem olimpijskog plamena na stadionu Koševo, svečano su otvorene Zimske olimpijske igre u Sarajevu.
Među jakim i bogatim konkurentima, kakvi su bili japanski Saporo i švedski Geteborg, Međunarodni olimpijski komitet je na svojoj 80. sednici, 18. maja 1978. u Atini, izabrao Sarajevo za grad domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara. Ovo su prve Igre koje su održane u mandatu Huana Antonija Samarana, tadašnjeg predsednika MOK-a.
Na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu, koje su trajale od 8. do 19. februara 1984. godine, nastupila su 1.272 sportista iz 49 zemalja – 998 takmičara i 274 takmičarke.
Igre je otvorio tadašnji predsednik predsedništva Jugoslavije Mika Špiljak, olimpijski plamen je upalila umetnička klizačica Sanda Dubravčić, a olimpijsku zakletvu u ime sportista je pročitao skijaš Bojan Križaj.
Na programu ZOI Sarajevo 1984 nalazilo se 6 sportova i 10 disciplina:
- Skijanje (alpsko skijanje, nordijsko skijanje, nordijska kombinacija, ski skokovi)
- Bob
- Biatlon
- Klizanje (umetničko klizanje, brzo klizanje)
- Hokej na ledu
- Klizanje
Igre su obeležili Džejn Torvil i Kristofer Din, koji su zahvaljujući izvedbi „Bolera“ postali prvi i do sada jedini par u istoriji koji je dobio savršen skor u umetničkom klizanju na Olimpijskim igrama.
Titulu najuspešnijeg takmičara ponela je Finkinja Marja-Liza Hamelainen (nordijsko skijanje) koja je osvojila četiri medalje, tri zlata i jednu bronzu.
Najuspešnije države bile su tadašnja Istočna Nemačka (9 zlatnih, 9 srebrnih i 6 bronzanih medalja) i SSSR (6 zlatnih, 10 srebrnih i 9 bronzanih medalja).
Jugoslavija kao domaćin imala je veliku ekipu sačinjenu od 72 sportista koji su se takmičili u alpskom skijanju, nordijskoj kombinaciji, ski skokovima, biatlonu, nordijskom skijanju, hokeju na ledu, bobu, sankanju, brzom klizanju i po prvi put u umetničkom klizanju za muškarce.
Prvu medalju za Jugoslaviju na Zimskim olimpijskim igrama osvojio je drugim mestom u veleslalomu skijaš Jure Franko, a Bojan Križaj je ostao bez očekivanog trofeja.
„Volimo Jureka više od bureka!“
Jure Franko je rođen 28.03.1962. godine u Novoj Gorici u Jugoslaviji, današnjoj Sloveniji. Takmičio se u više skijaških disciplina kao što su slalom, veleslalom, superveleslalom i kombinacija.
Vrhunac svoje karijere dostigao je u sezoni 1983/1984. Trku svoje karijere vozio je na ZOI u Sarajevu 1984. godine i osvojio je srebrnu medalju, ujedno prvu medalju za SFRJ na Zimskim olimpijskim igrama.
Kako u Sarajevu nije bilo povoljnih uslova za trening, a i samo takmičenje, reprezentacija je poslata u Sloveniju nakon svečanog otvaranja Igara kako bi iskoristili par dana slobodnog vremena da se pripreme dok se vremenski uslovi ne stabilizuju. Treninge pa i omanje takmičenje su odradili u Mežici, što je imalo velikog značaja kada su rezultati u pitanju s’ obzirom da su poslednja takmičenja reprezentacije bila mesec dana pred sam početak Igara. Jure je takmičenje u Mežici doživeo kao predolimpijske igre i to je bio prvi korak do medalje.
Na zagrevanju pred prvu trku trener Nemačke reprezentacije je posmatrao Franka i nakon završetka mu se obratio rekavši mu da zasigurno osvaja medalju. Jure je pod tenzijom od prve trke samo odgovorio da je bolje da ne razgovaraju o tome, na šta je trener izustio da baš želi da priča o tome i da treba da se opklade. Dogovor je bio da ukoliko Jure osvoji medalju treba da ga vodi na piće.
Posle prve vožnje u veleslalomu našao se na četvrtoj poziciji sa malim zaostatkom za vodećim skijašem. U prvoj trci Austrijanac Gruber je imao bolji rezultat za desetinku prednosti. Ovo je bio veliki vetar u leđa Juretu. U pauzi između dve trke imao je priliku da odspava 15 minuta, sabere utiske, skupi snagu i motivaciju da osvoji medalju. Veliki broj ljudi došao je na drugu trku kako bi bodrili Franka u borbi za prvu medalju na ZOI u istoriji Jugoslavije. Austrijanac u drugoj trci nije uspeo da sačuva prednost, usled nekoliko načinjenih grešaka. To je Jureta dovelo na pobedničko postolje i donelo srebrno odličje za Jugoslaviju. Ovaj trenutak izazvao je erupciju oduševljenja na Bjelašnici. On je postao heroj Jugoslavije, a stanovnici Sarajeva su ga nosili na rukama uz skandiranje: „Volimo Jureka više od bureka!“. Pored medalje, nagrađen je video rekorderom koji su obećali sponzori, a koji i dan danas čuva. Kakvu je eksploziju oduševljenja i ushićenja, pravi delirijum, izazvao Jure Franko osvajajući srebrnu medalju u veleslalomu, pšrvu ikad osvijenu na zimskoj olimpijadi za Jugoslaviju. Medalje su se svako veče za taj takmičarski dan dijelile na platou pred dvoranom Skenderija. Onaj koje te noći bio tu, nikad neće zaboraviti tu erupciju radosti, takav ponos i odruševljenje se danas jednostavno ne mogu ni zamisliti.
Možda je Jure izgubio opkladu protiv nemačkog trenera, ali zato je dobio opkladu nad trenerom naše reprezentacije, stoga je Tone Vogrinec u direktnom prenosu ošišan na ćelavo i to od strane Jureta lično.
Nakon Igara završio je svoju karijeru kao sportista usled povrede i nastavio rad u sportu u oblasti sportskog marketinga i menadžmenta i to u SAD i Japanu. Danas živi u Radovljici u Sloveniji. Zaslužan je za početak prikazivanja mjuzikla „Mamma Mia!“ na prostorima bivše Jugoslavije jer je na nagovor supruge otkupio prava za prikazivanje istog u našem regionu.
Bojan Križaj – Dve stotinke do olimpijske bronze
Bojan Križaj je bivši jugoslovenski skijaš, jedan od vrhunskih tehničara u slalomu i veleslalomu osamdesetih godina. Rođen je u Kranju 3.1.1957. godine u skijaškoj porodici. Na skije je stao već sa tri godine. Nakon toga Bojan je nastavio da uči i napreduje, kroz skijašku školu u Tržiču, ski-klub, juniorsku, pa nakon toga i seniorsku reprezentaciju. Dečak kom je idol na skijaškoj stazi bio trostruki olimpijski šampion Igara u Grenoblu, francuz Žan-Klod Kili dobio je priliku da se usavršava na takmičenjima u inostranstvu u Austriji, Italiji, Francuskoj.
Križaj je postao najuspešniji jugolovenski skijaš svih vremena sa osvojenih osam odličja sa svetskih kupova i šampionata. Dva puta se takmičio na Olimpijskim igrama. Prvo učešće je bilo 1980. godine u Lejk Plesidu gde je zauzeo četvrto mesto. Samo dve stotinke ga je delilo od trećeplasiranog. Bojan nije bio ljubitelj mekog snega, omiljene su mu bile tvrde staze. Po njegovim rečima, u uslovima mekog snega nikada nije skijao dobro, iako je 4. mesto na ZOI bio izuzetan rezultat za Jugoslaviju. Naime, najveći problem u Lejk Plesidu je nastao kada je promašio kapiju. Isprva je mislio da su pogrešili, međutim, shvatio je da je ipak prošao mimo nje. Na idućim Igrama 1984. godine u Sarajevu, iako je važio za favorita, Bojan je bio svestan da neće osvojiti medalju kako nije bio u najboljoj formi. No, nije se preterao brinuo, jer kako je rekao, bili su sjajna generacija skijaša i super tim, te ukoliko jedan pogrešim uvek su tu bila dvojica-trojica koji su mogli osvojiti bodove i medalju kakav je slučaj bio sa Jure Frankom. U Sarajevu je imao tu čast da izgovori olimpijsku zakletvu u ime sportista.
Nakon uspešne skijaške karijere, Križaj se oprobao u različitim poslovima. Bio je savetnik za skijaške proizvode „Elan“, distributer austrijskog piva, a oprobao se i u stočarstvu nadomak Kopra i u turizmu.
Danas Bojan ima četvoro dece, a jedan od sinova takođe se bavio skijanjem. Sada uživa u golfu kojim se bavi rekreativno.
Vučko – „Sarajevoooo“
Igre su ostale upamćene i po maskoti „Vučko“. Uoči Igara, raspisan je konkurs na kojem su dizajneri mogli da predlože svoje ideje. Čitaoci jugoslovenskih novina bili su zamoljeni da odaberu maskotu ZOI između 6 najboljih predloga. U finalnom izboru su bili vuk, veverica, jagnje, divokoza, bodljikavo prase i grudva snega. Za zvaničnu maskotu izabran je vuk koji je prozvan Vučko. Delo je slikara iz Kranja, Jože Trobeca. I do danas, Vučko je ostao jedna od najsimpatičnijih maskota. Razlog tome možda jeste što je ostao bez zuba. Smatrano je da bi krvoločno izgledao kada bi se kroz pobednički osmeh videli očnjaci, stoga su obrisani.
Tog februara, čuvene 1984. godine, Vučko je bio na svakom ćošku. Na televiziji se pojavljivao na sankama i skijama i pevao „Sarajevooooo“. Glas Vučku, pozajmio je čuveni pevač Zdravko Čolić.
Zanimljivo je da mnogi posetioci Igara nisu hteli da odu kući, dok ne upoznaju taj čuveni glas koji peva dok skija.
Seriju animiranih kratkih filmova stvorio je Nedeljko Dragić. Vučko je ostao upamćen po svom širokom osmehu i po čuvenom narandžastom šalu sa pahuljicom. Tada je u Sarajevu, zabeležena rekordna prodaja šalova sa olimpijskim simbolom.
Autorova namera je bila da se ljudi sprijatelje sa životinjama. Kako MOK kaže, u tome se čak i uspelo, jer je vuk u očima ljudi bio manje kvoločna životinja. Ponekad je služio kao imidž brendova poput Coca-Cole.
Vučko je jedna od najlepših uspomena na Olimpijske igre u zemlji koja više ne postoji i ostaće simbol nostalgije na grad koji je živeo u olimpijskom duhu.
*Tekst preuzet sa sajta Olimpijskog muzeja (www.olimpijskimuzej.rs)
